Malo od proleća
Malo od bele kiše latica
Treperi ti pod dlanovima
Dok pišeš mi
Na papiru sa širokim linijama
Kreneš da crtaš se
Da te ne zaboravim
Pa se predomisliš, i pišeš dalje
Pa se slova ponovo sliju u lik.
Kružići praznine znam da su mesta
Gde su sleteli leptiri trešnje
I nisi hteo da ih skloniš,
Poremetiš im sudbinu.
Njišem se dok čitam
Docrtavam
Čitam naopačke,
Zamagljujem kroz trepavice
I širom zatvorenih očiju
Popunjavam nedostajanje.

( Čitaj dalje )

zato jer volimo,mrzimo, trebamo, sanjamo, radimo, rodimo, volimo, tražimo, molimo,mazimo, pazimo, plašimo se, borimo se,.....zbog još milion zato....zato jer jesmo...jesmo...Žene.....sretan nam praznik!!!

Brljam nešto po kuhinji, čekam da se ispeče neki rolat, iščitah sve živo...pa rekoh da virnem malo i proverim kako ste?
Vidim odlično.
Nema me… Negde lunjam «po virtualnom svetu».
Radim neke druge stvari u životu...posmatram prirodu kako se budi, razmišljam o otvaranju vikendice, i onom što ću zateći u njoj posle par meseci zime…
Proleće je čudo. Kad krene da se budi, udara svuda. U glavu, srce, dušu, krv...a ponekad i u jezik. Možda sam baš zato i svratila da vas obiđem.

( Čitaj dalje )

Elisa — «Ti vorrei sollevare» — feat.

( Čitaj dalje )

kašljem, a zapeo mi šlajm. oću da crknem a ne mogu mu ništa.