Измиче ми време. Оно које не постоји чини да ме све мање има. Растачем се и тамо где не плавим, ко потајница, жуборим. Свакога дана сусрећем људе жедне незнамнијачега, нарогушене и духом сасушене. Потроше ме и пре поднева. Негде је записано да то иде с годинама, а ја пишем да то иде са свеколиком бедом овогјединог живота.

( Čitaj dalje )