Malo od proleća
Malo od bele kiše latica
Treperi ti pod dlanovima
Dok pišeš mi
Na papiru sa širokim linijama
Kreneš da crtaš se
Da te ne zaboravim
Pa se predomisliš, i pišeš dalje
Pa se slova ponovo sliju u lik.
Kružići praznine znam da su mesta
Gde su sleteli leptiri trešnje
I nisi hteo da ih skloniš,
Poremetiš im sudbinu.
Njišem se dok čitam
Docrtavam
Čitam naopačke,
Zamagljujem kroz trepavice
I širom zatvorenih očiju
Popunjavam nedostajanje.

( Čitaj dalje )