Avatar Blog jelenaartpoezija SVE TE MALE OBIČNE STVARI (februarska potonuća)

Prazne su mi cipele
obuću ih
i haljine su prazne
samo ih sada promatram nevoljno
na knjigama nema mojih ruku
ne čita mi se
sve te sitne obične stvari
pretvorile su se u scenografiju
nedostajem

par poteza i oživeću je.

Ćutim.
Glas će me ugristi
oko neće izdržati
utroba pod grlom zavrištaće

Sve te male obične stvari
tvoje košulje
šešir
šuškanje kaputa kad ulaziš u kuću
zveckanje jednog tanjira više
jedne vinske čaše više
zvuk trenja stolice o tepih dok je privlačiš ka stolu
svi ti papiri, pripreme časova, planovi, dnevnici
sve te uobičajene scene tvog recitovanja Jesenjina
sve te male obične reči
Koja je kravata lepša,
ti imaš ukusa, ćeri
Dodaj mi naočare
Dolaze mi drugari
sve te šoljice kafe koje posle treba oprati
sve te male obične stvari

glavom kroz zid februarskih potonuća
deset godina ne uspevam
u košulje tvoj miris ugurati
ne uspevam
sve te male obične stvari
oživeti

krijem se u mastilu
nemoći.

8.02.2010.

Komentara (7)

RSS Smanji / Povećaj
+
0
"ćutim. glas će me ugristi..." (zagrljaj tebi…
avatar

nurlisoul

  • 9 Feb 2010, 06:06
+
0
hvala Nurli
avatar

jelenaartpoezija

+
0
vreme leči sve… osim nedostajanja
avatar

drvo

  • 9 Feb 2010, 08:42
+
0
upravo to sam se pitala i trebao je biti jedan od stihova… pitanje koje vreme, gde je to vreme…
avatar

jelenaartpoezija

+
0
Nema tog vremena, to je ono koje ne postoji…
Nedavno sam i sama imala sećanje, dan (pre 25 godina) kada me je moj najbolji drug upoznao s mojim budućim mužem.
Uvek poseban za mene. Ove godine sam bila prokleto živa,njih dvojica su mrtvi. Nije vreme lek za sve bolove. Um mi se vezao u čvor i više ne ume ni rečenice da sriče.
avatar

drvo

  • 9 Feb 2010, 23:01
+
0
: (
avatar

jelenaartpoezija

+
0
Bez reči,kroz neka sećanja...uz tebe.
avatar

hope

  • 13 Feb 2010, 21:15

Samo registrovani korisnici mogu da ostave komentar. Prijavi se ili se Registruj